Moje putovanje

Put je bio veoma dug i naporan ali sam se zadivila svetom koji sam posmatrala sa prozora. Bilo je interesantno videti svu tu raznolikost koja se smenjivala. Bilo je raznih prizora koji su mamili moj pogled. Prelazio je preko polja suncokreta koje je izgledalo kao zuta mrlja. Uz polje je zuborila jedna mala reka, toliko je bila brza kao da je jurila za nama. Drvo je svoje krosnje ogledalo u reci. Pokusavalo je da zagrli reku svojim tankim granama i sapne joj tajnu. Vetar nezno milije sareno  cvece koje se prostiralo kao sareni tepih. Pcele su izvodile prolecni ples zajedno sa sarenim ljupkim leptiricima. Svo to sarenilo duboko je zaronilo u noc. Sjajni zraci meseca citali su bajku usamljenom jezercetu. Nikada do tad nista lepse nisam videla. Kao da je  bio posut srebrnim prahom. Sunce se ponovo radja iz mirnog sna sa malim nemirnim skakavcima koji jedva cekaju da poskakutaju sa vrelim zracima sunca. Odjednom sva ta priroda je nestala! Pretvorila se u zagadjene ulice, zgrade, saobracaj. Sva ta prelepa bajka je nestala.