Moje putovanje

Put je bio veoma dug i naporan ali sam se zadivila svetom koji sam posmatrala sa prozora. Bilo je interesantno videti svu tu raznolikost koja se smenjivala. Bilo je raznih prizora koji su mamili moj pogled. Prelazio je preko polja suncokreta koje je izgledalo kao zuta mrlja. Uz polje je zuborila jedna mala reka, toliko je bila brza kao da je jurila za nama. Drvo je svoje krosnje ogledalo u reci. Pokusavalo je da zagrli reku svojim tankim granama i sapne joj tajnu. Vetar nezno milije sareno  cvece koje se prostiralo kao sareni tepih. Pcele su izvodile prolecni ples zajedno sa sarenim ljupkim leptiricima. Svo to sarenilo duboko je zaronilo u noc. Sjajni zraci meseca citali su bajku usamljenom jezercetu. Nikada do tad nista lepse nisam videla. Kao da je  bio posut srebrnim prahom. Sunce se ponovo radja iz mirnog sna sa malim nemirnim skakavcima koji jedva cekaju da poskakutaju sa vrelim zracima sunca. Odjednom sva ta priroda je nestala! Pretvorila se u zagadjene ulice, zgrade, saobracaj. Sva ta prelepa bajka je nestala.

Tema na pesmu Tajna od MIroslava Antica ( za osnovce)

Svako od nas ima tajnu ali nijedna nije ista, svaka je na svoj nacin tajnovita. Kao sto u pesmi pise "Neku lepu i beskrajnu, neku tuznu ili smesnu, neku zlu.." Neko ima male  tajne koje ne bi ispricao nikome, neko kaze osbi kojoj veruje, neko kaze mami, tati, baki, deki, drugu.Tajna se ne prica svima, jer ako se pica, to vise nije tajna! To je nesto sto se deli samo sa jednom osobom ili je pak mozes  sam cuvati. Najlepse je kada imas sa kim da je podelis, onda bude ona prava, slatka. Najsladje su one ljubavne, koje se sapucu po hodnicima. Od njih ti srce poskoci i stomak zaboli. Pa ako neko nema tajnu  neka je pronadje, sigurno je tu negde, krije se."Pronacices vrlo lako i videces da je tako.


OVO JE ZA OSNOVCE 5 RAZRED. NIJE BAS ZA 5 ALI MOZE DA POMOGNE, MOZDA JOS MALO DA SE RAZRADI..( NASLA SAM JE U STAROJ SVESCI, PA REKO DA POSTAVIM.MOZDA NEKOM  POMOGNE)

Aska i vuk

U svakom dobrom i plemenitom coveku postoji snaga da pobedi zlo a za koju ni sam ne zna da ima.Ni sam ne sluti sta sve moze.Tu znagu i moc pronalazimo kad smo u nekoj opasnoj situaciju i kada shvatimo da se trebamo boriti za svoj zivot.Ovakva situacija se desava zivotinjama u prici Aska i vuk.
   Askino zivotno zanimanje je umetnost,balet.Koji joj je pomogao da se izbori za njen zivot.To malo slabo,plemenito bice je u sebi naslo snagu da se izbori sa jakim opasnim,zlim  vukom.Kad se nasla u situaciju u susretu sa vukom jako se plasila,sva je drhtala,a noge su joj se skamenile.Ali ta njena umetnost joj je dala snagu da pobedi  vuka,i ako je bila manja i slabija od njega.I zato je krenula da igra.Igrala je tako lepo da je zaslepela  vuka.Igrala je bez prestanka sve  vise i vise,cak je u  sebi nasla snabu da pravi korake za koje nije ni sanjala da moze da uradi.Njena igra je bila tako zaslepljujuca da je vuk rasirenih ociju posmatrao.Zli  vuk ni sam nije znao da  ga ceka opasnost.U sebi je govorio da samo  zeli da vidi cudo od Askine igre ali u svakom slucaju  ce je pojesti.Ali se prevario.Dosli su  cobani da spasu Asku.Takodje su  gledali rasirenih ociju kako Aska igra a vuk mirno gleda.Pucali su uu vuka.Vuke je bio  ranjen a  Aska je pala od umora.Vuk se  borio do zadnjeg trenutka zivota.
  Na kraju uvek pobedjueje dobro.Isto tako vazi za svako zivo  bice.Nikada se ne predaj jer  ce se u  tebi  uvek naci snaga i ako ste manji i slabiji.Uvek ce pobediti dobro!

Davno je to bilo ali kao da mi je pred ocima

Secam se davno je to  bilo.mojih deset godina i tog tuznog dana kad sam  bila sva uplakana.Tesko je bilo  kada  vam ode  najdraza osobu na svetu.
   Ta najdraza osoba je moja najolja i nerazdvojna prijateljica koja se zove Lana ,ima prelepu crnu kosu,krupne crne oci,bled  ten i mala usta koja  znaju pricati sve najlepse.Tada smo zivele u istoj ulici.
Ta ulica nas je spajala,tacno se  secam kako je to bilo.Doselila se sa  svojim roditeljima iz Panceva.Znale smo se  samo mesec dana a kao da smo se  znale sto godina.Bile smo nerazdvojne,stalno smo bile zajedno kao da smo sestre.Jedna drugoj sve tajne smo  pricale i sve jedna o drugoj znale.Uvek  je bila tu za mene,kad god sam tuzna.Bila je tu da me nasmeje i bila je moje rame za plakanje.Zajedno smo isle u skolu,pomagale jedna drugoj.Svake godine mi je za rodjendan pravilila iznenadjenja koja niko drugi nije mogao.Stalno smo  bile zagrljene i nasmejane.Ali taj osmeh je jedenog dana  ugasio i suze su neprestalno lile kao kise svakoga dana sve vise i vise.Lana  se morala  preseliti iz nase ulice i  otici u Austaliju.Njen otac je tamo nasao posao pa se morala preseliti.Secam se tog trenutka kada mi je pred ocima kada je sa  suzom na licu rekla da mora da ide.
Vec tog dana  je morala da ode.Neprestalno smo plakale jer se  vise necemo videti.Njeni roditelji su odllicila da se vise nikada ne  vracaju.Moje ruke su koje su je grlile su se tresle i  voz je polako krenuo.Secam se njene ruke koja mi dugo mahala i koja je polako nestajala u magli,otisla je i  vise se nikada nece vratiti.Nista nije bilo isto kao  nekada sa njom,od tog dana stalno sam  bila tuzna.Proaslo je nekoliko godina nasla sam novu  naj bolju  drugaricu,i ponovo sam nasmejana.Ali uvek  cu se secati Lane i jos uvek mi je  pred ocima i ako je nisam videla 5 godina.Jos uvek se  secam njenih reci *zajedno najbolje drugarice.!*

Moja masta

                                                                 Moja masta
I ako imamo puno prijatelja koji su  stalno sa nama,nekada pozelimo da ostanemo sami u  jednom cosku sa  svojom mastom.Svi na svetu i  maldi  i stari imaju mastu,kao i ja.Kazu masta moze svasta-sto je istinito,kada mastas mozes  biti sta god pozelis:vladar celog sveta,poznata licnos,princeza iz bajke,mozes da letis,imas moci.Jedan  delic moje maste izgleda ovako-
Budim se iz sna,zrak jakog  sunca me  budi,ne mogu da  disem.Otvram oci,plavetnilo neba i jaki zraci  sunca me oslepljuju ,jedva gledam.Osvrcem se oko sebe i od zaprepascenja i  straha osecam vrtoglavicu.Nalazim se na  visini od 150.000 kilometara iznad zemelje,nalazim se na vrhu Keopsove poramide.Jako sam  uplsen i jedva disem,sve  sto zelim jeste da sam kod kuce u  svom krevetu.Odjednom kao da je sve  bio samo san,nalazim se u  svom krevetu,ali ne nije san svesna sam toga,jos sam  sva zagrejana od prejakog sunca i ne mogu da  dodjem  do  daha.Zatvorih oci i  pomislih  u  sebi kako  bi bilo dobro da sam sada na moru da se  osvezim.Otvaram krajicak oka,vidim more,osetim miris mora,cujem  talase.Ne mogu da verujem gde se nalazim,sve mi je pomesano u  glavi,nista ne razumem.Svesna sam  da sve ovo nije san i pocinjem da sa zabrinjavam ali i ujedno zadivljena i na neki nacin  osecam se dobro.Mislim da sam  shvatila.Kada zamislim da se nalazim na nekom mestu tamo se  stvorim,to je kao neka moc.Pokusacu ponovo!Mmm zamisljam da sam na vrhu Ajfelovog tornja.Otvaram oci,o da uspelo je,pogled je  tako zadivljujuci,prelep.Hmm gde ce mo sad?!Mislim da mi se ovo svidja!Svratila sam i do Kine,New Yorka,Madagaskara,razmislicu gde cu jos.                                                        
      Ahh masta,masta odvela me je tako daleko,cak nisam ni osetila da sedim u skoli  u jednom  cosku uz svu  tu galamu uspela je da mi da moci koje u  stvarnom zivoti nikad ne mogu  imati,ali  bitno  da je meni bilo lepo putovati kroz moju mastu.

Ja sam djak sestak

                                                          Ja sam djak  sestak

  Dosao  je dan kada se zavrsava  raspust.Veoma sam se lepo  provela,odmarala,druzila,ali  doslo je  vreme za sesti razred i ucenje.
   Jos jedna nova skolska godina,sa obilnijim  gardivom.Uz pomoc nastavnika koji  ce preneti svoje znanje i uz pomoc drugova ja  cu  se potruditi da savladam gardivo.Dobili smo nove nastavnike i od njih ocekujem da budu dobri,dobro predaju i druze se s nama.Dobijamo novi predmet,fiziku.Fizika je  veoma  teska ali uz  trud i rad nadam se da cu ga savladati.
 Uzelela sam se skolskih klupa,drugarica i drugova,tracanja po  skolskom dvoristu.Potrudicu se da i ovu skolsku godinu savladam uspesno kao i proslu.

Za sestake.:))

O meni

                                                     *O meni*
Svako na ovom svetu se razlikuje.Svako ima razlicite mane i  vrline,kao i ja.Volim da se smejem i da budem raspolozena kao i ljudi oko mene.Kad sam ne raspolozena odbacujem  sve  od sebe i ne  zelim da  pricam,to  mi  se ne  svidja kod  sbe ali  pokusacu da promenim.Smatram da  sam   veliki prijatelj i da umem da  cuvam  tajne.Kazu da  delim dobre savete ali  i  cesto  ne umem sama da  ih  iskoristim,kada mi zatrebaju.Uvek imam svoje misljene uz koje  cvrsto stojim.Imam  svoj stil i ne volim da kopiram druge,pokusavam da  budem  drugacija.Obicno sam  stidljiva  dok nekog ne upoznam.Ne volim da se  mesam u  tudji  zivot  jer  gledam  samo  svoj.Sviram  gitaru i kad porastem  volela bi da  sviram ozbiljnije i da pevam.Volim  da  citam knjige i  pisem  sastave,gledam  filmove i  slusam  muziku  koja me  ispunjava.

U komentarima pisite  teme za sastave da  bi ih objavljivala...Nadam  se da   cu da pomognem!:))